Наша апликација абецеде за разговор помоћи ће вам да уживате у подучавању деце. Свако писмо има посебну слику (флешкартицу) која помаже да се слово запамти. Најбоља образовна апликација за малу дјецу. Деца науче АБЦ имена слова и звукове помоћу слика. Одличан начин да научите да препознате слова, бројеве, боје и облике. АБЦ Леттерс.
Абц за малишане. Добар квалитет звукова слова. Слика сваког слова Абецеде. Прекрасне позадине за бебе. Забавите своје дете.Најбољи интерфејс за малишане. Учите своју децу. Људски глас за сваки знак Абецеде. Помозите свом детету да на угодан начин научи 26 слова. Додирните слово и слушајте звуке АБЦ. Апк породица апликација.
Наша едукативна игра приказује децу слова абецеде и учи их да препознају слова онако како се појављују. Као резултат, деца предшколског узраста уче да слова звуче много брже.
Абецеда је стандардни скуп слова који се користи за писање једног или више језика на основу општег принципа да слова представљају фонеме говорног језика. То је у супротности са другим врстама система писања, као што су логографије, у којима сваки знак представља реч, морфем или семантичку јединицу и програме, у којима сваки знак представља слог.
Права абецеда има слова за самогласнике језика као и за сугласнике. Прва „права абецеда“ у овом смислу се верује да је грчка абецеда, што је модификован облик феничанске абецеде. У осталим врстама абецеде или самогласници нису уопште назначени, као што је то био случај у феничанској абецеди, или су самогласници приказани дијакритичким или модификацијским сугласницима, као што је то случај у деванагарију који се користи у Индији и Непалу.
Тачан облик исписаних слова варира у зависности од слова. Облик писања руком може се значајно разликовати од стандардног штампаног облика (и између појединаца), посебно када је написан курзивним стилом.
Имена слова ретко се наводе, осим када се користе у изведеницама или сложеним речима, изведеним облицима, изговору одређених акронима и у именима објеката именованих по словима.
Слова А, Е, И, О и У сматрају се самогласницима јер представљају самогласнике; преостала слова сматрају се консонантским словима, јер када нису тиха, углавном представљају сугласнике.